Turistički procvat u Santoriniju izaziva kontroverze među stanovnicima otoka

Turisti su opremljeni selfie štapovima i mobilnim telefonima, gurajući se jedni pored drugih kako bi posmatrali čuveni zalazak sunca na grčkom ostrvu Santorini. Međutim, masovni turizam sve više narušava jednostavne čari ovog nekada idiličnog ostrva.

Prema rečima gradonačelnika Nikosa Zorzos-a, prošle godine je ostrvo posetilo čak 3,4 miliona ljudi, što predstavlja veliki pritisak na zastarelu infrastrukturu i čini da stanovnici ne mogu da kupe kuće. Zbog toga gradonačelnik zahteva da vlasti ne dozvole ni jedan dodatni smeštaj na ostrvu i da ograniče broj posetilaca sa krstarenja na 8.000 dnevno, što je manje od trenutnih 17.000.

Georgios Damigos vodi hotel koji su njegovi roditelji otvorili 1980-ih. On tvrdi da je životni standard stanovnika opao zbog prevelikog broja posetilaca na ostrvu. Međutim, postoje i oni koji smatraju da veći broj posetilaca donosi dobre vesti.

Potpredsednik trgovačkog udruženja Santorinija, Aleksandros Pelekanos, smatra da bi ostrvo moglo da primi još veći broj turista uz bolju infrastrukturu. Rekao je: “Da li želimo novac ili ne? Ne možete imati mir i tišinu i zarađivati novac.”

Ovaj spor oko turizma nije specifičan samo za Santorini. Naime, i druga popularna turistička odredišta poput Venecije i Barselone suočavaju se sa protestima protiv prekomernog turizma. Santorini je, međutim, jedan od najupečatljivijih primera kako veliki broj posetilaca može uticati na neko mesto.

Turistički procvat se ogleda širom Grčke. Prema podacima, prihodi od turizma su porasli za 16% u prvih pet meseci ove godine, a predviđa se da će 2024. nadmašiti prošlogodišnjih rekordnih 33 miliona dolazaka.

Dok se mišljenja stanovnika Santorinija razlikuju o posledicama turizma, jedno je sigurno – ovaj problem nije lako rešiti.

U nastavku su odgovori na najčešća pitanja bazirana na glavnim temama i informacijama iznetim u članku:

1. Koliko je ljudi posetilo ostrvo Santorini prošle godine?
– Prošle godine je ostrvo Santorini posetilo čak 3,4 miliona ljudi.

2. Koje su posledice prevelikog broja posetilaca na ostrvu?
– Preveliki broj posetilaca narušava infrastrukturu ostrva i utiče na životne standarde stanovnika, zbog čega ne mogu da kupe kuće.

3. Kako gradonačelnik želi da reši problem prekomernog turizma?
– Gradonačelnik zahteva da vlasti ne dozvole ni jedan dodatni smeštaj na ostrvu i da ograniče broj posetilaca sa krstarenja na 8.000 dnevno.

4. Kakvo mišljenje ima Georgios Damigos o posetiocima na ostrvu?
– Georgios Damigos tvrdi da je životni standard stanovnika opao zbog prevelikog broja posetilaca.

5. Koje mišljenje ima Aleksandros Pelekanos o turizmu na Santoriniju?
– Potpredsednik trgovačkog udruženja Santorinija, Aleksandros Pelekanos, smatra da ostrvo može da primi još veći broj turista uz bolju infrastrukturu. On naglašava koliko je važno zarađivanje novca.

6. Koji su još primeri destinacija koje se suočavaju s prekomernim turizmom?
– Druga popularna turistička odredišta poput Venecije i Barselone takođe se suočavaju s protestima protiv prekomernog turizma.

7. Kako se ogleda turistički procvat u Grčkoj?
– Podaci pokazuju da su prihodi od turizma u Grčkoj porasli za 16% u prvih pet meseci ove godine, a očekuje se da će 2024. nadmašiti prošlogodišnje rekordnih 33 miliona dolazaka.

Molimo vas da, ako imate još pitanja, navedete ih u nastavku.

ByJoe Roshkovsky

Joe Roshkovsky je iskusni pisac o tehnologiji i fintechu s strašću za istraživanjem preseka inovacija i financija. Ima magistarsku diplomu iz upravljanja tehnologijom sa Univerziteta Quincy, gdje je razvio duboko razumijevanje novih tehnoloških trendova i njihovih posljedica za financijski sektor. Joe je proveo više od desetljeća u tehnološkoj industriji, radeći u Viacomu, gdje je doprinio projektima koji su integrirali napredna tehnološka rješenja u financijske usluge. Njegovi uvidi i analize su objavljivani u raznim uglednim publikacijama, čineći ga pouzdanim glasom u fintech zajednici. Joe nastavlja unapređivati rasprave o transformativnom uticaju tehnologije na financije, prosvjećujući čitatelje o tome kako ti razvojni procesi oblikuju našu ekonomiju.